Na mestu gde su u 16. veku spaljene mošti srpskog svetitelja, ostao je večni plamen, duh svetitelja- Svetog Save. Jačina vere i sloge jednog naroda može se videti i doživeti kroz primer pravoslavnog hrama koji je posvećen Svetom Savi.
Hram Svetog Save nije vodilja samo u gradu Beogradu, to je srce srpskog naroda, tačka okupljanja i večni cilj. Grandiozni objekat odavno je ovde viđen nekim očima, danas svi možemo uživati i diviti se toj davnoj zamisli ojačanoj verom i ljubavlju. Ideja neprijatelja je bila uništenje i pokaz moći, ali su vera u Srba i tiha molitva Svetog Save učinile da taj plamen večno traje. Svetosavski hram nosi duh srpskog roda. Sa Vračara, gde se hram nalazi, večni plamen obasjava nadaleko i naširoku, greje i pruža utehu.
Pođimo u prošlo veme do trenutaka kada je stvorena ideja o izgradnji hrama. Ideja je stvorena krajem 19. i početkom 20. veka. Za početnu iskru uzima se momenat osnivanja Društva za podizanje hrama Svetog Save na Vračaru, po ideji mitropolita Mihajla. Osmišljavanje projekta za svetosavski hram povereno je arhitektama Bogdanu Nestoroviću i Aleksandru Deroku. Projekat Nestotović- Deroko počinje 1935. godine. Predstojeće globalne nestabilnosti tokon Drugog svetskog rata prekinule su dalju izgradnju hrama. Tek 1984. godine se nastavlja sa izgradnjom. Tada hram dobija velelpnu kupolu, tešku 4000t i krst visine 12m- najviši krst na svim pravoslavnim hramovima na svetu. Gradnja se nanovo obustavlja, a zatim nastavlja znatno uspešnije tek početkom 21. veka.
Društvo za podizanje hrama Svetog Save na Vračaru na čelu sa patrijarhom Pavlom obnavlja se 2001. godine. Spoljašnji radovi na hramu privedeni su kraju 2004. godine, kada hram dobija izgled približan današnjem.
Unitrašnjost hrama poverena je ruskim umetnicima na rad. Mozaike u kripti i hramu radio je tim vođen akademikom Nikolajem Muhinovim. Kripta je određena za prostor u kome će biti sahranjivani srpski patrijarsi. 2020. godina se može smatrati periodom završetka unutrašnjih radova svetosavskog hrama. Hram danas ima svoju osnovnu- bogoslužbenu funkciju.
Svetitelj je uvek i svuda uz svoj narod. Ipak, lepo je pokazati zahvalnost, oduziti se ovozemaljski. Grumen zahvalnosti počasno je smešten na Vračaru u sred lepog Beograda. Pođite u hram Svetog Save, takvu ljubav niste osetili, svetitelj širi ruke svim dobrim dušama.
