Srpska KRSNA SLAVA, jedinstvena je verska i kulturna tradicija koju slave srpski pravoslavni hrišćani. To je važan deo srpskog identiteta i nasleđa.
Slava je u suštini porodični zaštitnik, a svaka porodica ima svog svetitelja. Tradicija se prenosi kroz generacije, a svaka porodica slavi KRSNU SLAVU na isti dan svake godine, po julijanskom kalendaru. Kult KRSNE SLAVE ostaje obavezan za porodicu, bez obzira gde njeni članovi žive ili putuju.
Proslava obično počinje crkvenom službom posvećenom porodičnom svecu zaštitniku. Najčeće slavljeni sveci su Sveti Nikola, Sveti Đorđe, Sveti Arhanđel, i Sveti Jovan. Porodica se okuplja na posebnoj trpezi, koja često uključuje tradicionalna jela i obredni hleb zvan „kolač“, pripremljen na specifičan način za slavu. Kolač se blagosilja tokom crkvene službe i sastavni je deo proslave.
Tokom celog dana porodica i bliski prijatelji posećuju domaćinov dom kako bi uputili čestitke i dobre želje. Domaćin gostima služi hranu, piće i kolač. Običaj je da domaćin svakom posetiocu pokloni mali poklon, najčešće neki verski predmet. Atmosfera je radosna i praznična, a često se peva, igra i uživa u druženju.
Slava je važno vreme za okupljanje porodica, jačanje veza i poštovanje svog nasleđa. Neguje osećaj jedinstva, tradicije i kontinuiteta unutar srpske pravoslavne zajednice. Slavska tradicija je toliko duboko usađena u srpsku kulturu da je od strane Uneska prepoznata kao nematerijalno kulturno nasleđe.
Vredi pomenuti da iako je KRSNA SLAVA prvenstveno srpska pravoslavna tradicija, slave je i neki crnogorski i makedonski pravoslavni hrišćani, koji dele slične kulturne veze sa Srbijom.