Šajkača je poznata tradicionalna kapa koja ima posebno mesto u srpskoj kulturi i istoriji. Prvi put se pojavila u 18. veku, vezujući svoje ime za šajkaše – vojnike specijalizovane za čuvanje granica na rekama poput Dunava u okviru Habsburške monarhije. Prepoznatljiva po svom jedinstvenom, asimetričnom obliku koji podseća na prevrnut čamac, šajkača je postala sinonim za srpskog seljaka i vojnika.
Tokom 19. i početka 20. veka, šajkača je bila nezaobilazan deo vojne opreme srpske vojske, posebno u ratovima za oslobođenje i nezavisnost. Njena praktičnost i jednostavnost učinili su je idealnom za vojne i seoske prilike. Šajkača je takođe simbolizovala čvrstinu, odlučnost i patriotizam.
Danas se šajkača retko koristi kao deo svakodnevne odeće, ali zadržava svoje mesto u narodnim nošnjama i obeležjima koja podsećaju na bogatu istoriju i kulturni identitet Srbije. Neretko, šajkača je inspiracija u dizajniranju suvenira iz Srbije, te se može sresti od drveta, keramike ili nekog trećeg materijala.
,,Bože, kakvih li sve šajkača nema u Srbiji! Izgužvanih, oznojenih, ulepljenih, izbledelih od kiša i vetrova, žege i snega; novih, novcijatih, koje se nose na slavljima ili iz prkosa, drčnih i uspravnih, što na glavama stoje izazivački i onih, skljokanih od tuge i žalosti, koje pokrivaju glavu poput sletele utučene ptice umornih, sivih krila…“- ovako je o šajkači govori o slavni Momo Kapor.
