Sveti Trifun je svečano obeležavan praznik u srpskom narodu, posebno među vinogradarima i ljubiteljima vina. Smatra se da je Sveti Trifun, osim vina, i zaštitnik bračne zajednice- bračnog zaveta.
Sveti Trifun je sveti zaštitnik vinove loze i vinogradara. Legenda kaže da je bio mladić iz Frigije (danas deo Turske) koji je bio hrišćanin u vreme progona hrišćana pod rimskim carom Decijem. Trifun je bio poznat po svojoj hrabrosti i veri. Tadašnje vlasti su ga uhvatile i mučile jer je odbio da se odrekne svoje vere. Navodno su ga mučitelji okovali i bacili u vinograd, gde je navodno usred zime uspeo da učini čudo – vinova loza je počela da cveta i rađa grožđe. Ova legenda je postala simbol zaštite vinograda i vina, zbog čega je Sveti Trifun postao zaštitnik vinogradara.
Slavlje Svetog Trifuna obično se održava 14. februara (po julijanskom kalendaru), koji je ujedno i ,,Dan zaljubljenih“ ili Dan svetog bračnog zaveta u srpskoj tradiciji. Na ovaj dan vinogradari obilaze svoje vinograde, obavljajući razne rituale kako bi blagoslovili vinovu lozu i najavili početak nove vinogradarske sezone.
Običaji koji prate slavlje Svetog Trifuna su različiti u različitim krajevima. Vinogradari se okupljaju u crkvi kako bi se molili i blagoslovili vinovu lozu. Sveštenik obično blagosilja čokote i grožđe. Posle crkvenog obreda, običaj je da se okupe porodice i prijatelji kako bi zajedno ručali. Na trpezi se nalazi raznovrsna hrana, a naravno, neizostavno je i vino, kao simbol plodnosti i radosti. Nakon ručka, vinogradari obilaze svoje vinograde kako bi obavili obredno orezivanje loze, prskanje vinograda i pripremu za novu sezonu. Ovo se smatra važnim korakom u očuvanju zdravlja i obilja vinove loze. Slavlje Svetog Trifuna je prilika za okupljanje porodica i prijatelja, uz pevanje, igru i razmenu poklona.
Ovi običaji variraju u različitim delovima Srbije, ali zajedničko im je slavljenje vinove loze i obeležavanje početka nove vinogradarske sezone uz molitve, tradicionalnu hranu i piće, kao i druženje sa najbližima.
