Bacanje sita na svadbi je stari srpski običaj koji se praktikovao u mnogim delovima Srbije. Ovaj ritual ima svoje korene u verovanjima vezanim za plodnost i sreću mladenaca.
Kada mladenci nakon venčanja dođu u svoju novu kuću, (najčešće mladoženjinu), mlada uzima od svekrve sito koje je ona pripremila i ukrasila. U situ se nalaze jabuka i žito, simboli plodnosti i rodnosti. Jabuku mlada baca sebi iza leđa, a sito sa žitom baca na krov kuće. Ukoliko se sito zadrži na krovu kuće, i mlada će se zadržati u kući. Verovalo se da će ovaj čin doneti sreću i mnogobrojnu decu novopečenom bračnom paru. Takođe, bacanje sita je imalo ulogu u zaštiti od zlih duhova i uroka, jer se verovalo da će sito, svojim okruglim oblikom i mrežastom strukturom, uhvatiti i neutralisati negativne energije.
U nekim krajevima, nakon što bi se sito bacilo, posmatralo se gde je palo i kako je završilo – ukoliko bi palo s otvorom okrenutim prema gore, to se smatralo posebno dobrim znakom.
Ovaj običaj, kao i mnogi drugi, sve češće se vraćaju u svadbenu ceremoniju. To je deo kulturnog nasleđa i običaja.
